Nikad nisam bio pristalica tribute bendova, niti ideje da se trguje nečijom muzičkom zaostavštinom. Muzička zaostavština grupe The Doors je toliko značajna za istoriju rockenrola da joj je teško nešto dodati a lako ponešto oduzeti.
Osnovana u prvoj polovini 60-tih godina u Los Anđelesu od strane studenata čuvenog UCLA univerziteta grupa The Doors je imala magičnu kombinaciju talenata. Bubnjar John Densmore je slušao jazz, gitarista Robbie Krieger je bio privučen flamenkom, klavijaturista Ray Manzarek je imao korene u klasičnoj muzici. Pevač i frontmen Jim Morrison bio je student filmske umetnosti i pesnik koji je objavio dve zbirke poezije. Njegov neverovatan osećaj za scenu, izuzetni tekstovi, moćan bariton i smisao za melodiju, izbacilo ga je u prvi plan kao najharizmatičnijeg izvođača tadašnje progresivne muzike. Uticaj klasične psihodelije Kurta Weilla i samostalnih ideja članova grupe kulminirala je u periodu od 1966. do 1971. godine u izutetnom i neponovljivom muzičkom opusu. Debi album grupe, istoimenog naziva, i sad stoji kao kamen temeljac razvoja rock muzike a pesme "Break on Through" ,"Light My Fire" i "The End" su neosporni klasici. Albumi koji su usledili proširuju muzičku viziju grupe kao i pesničke vrhunce Jima Morrisona. Albumi "Strange Days" , "Waiting for the Sun" i " The Soft Parade" unose i elemente teatra, soula čak i countryja u zvuk grupe.
No, uz sve to problemi unutar grupe je polako cepaju. Alkohol i droga uzimaju Morrisona pod svoje. Biva u uhapšen 1969. u Majamiju pod optužbom da je pokazao genitalije na sceni. Šamanizam Morrisonovih nastupa biva narušen i njegovim zdravljem. I pored svih problema grupa dolazi k sebi i snima dva izuzetna albuma "Morrison Hotel" i "LA Woman". Numere kao što su "LA Woman" , "Love her Madly" i maestralna " Riders on the Storm" ostaju upamćene kao nezaboravne pesme sa početka 70-tih.
Neuredan život, pesnička traženja i velike količine droge i alkohola dovele su do Morrisonove smrti pod nikad sasvim razjašnjenim okolnostima. Kult njegove ličnosti i dela i dalje opstaje. Pokušaji ostale trojke da nastave život benda nije bio uspešan. Dva albuma bez Morisona " Other Voices" i "Full Circle" nisu imali uspeha. Albumi sa neobjavljenim snimcima "Amercan Prayer" ,"Alive She Cried" i još dosta njih održala je popularnost grupe do danas. Pre nekoliko godina umro je Ray Manzarek tako da od novog okupljanja grupe nije bilo ništa.
Sa strepnjom i isčekivanjem sam sinoć krenuo na koncert poprilično hvaljene tribute grupe The Doors Alive. I nisam pogrešio. Izuzetno muziciranje članova benda i frapantna sličnost pevača sa pokojnim Morrisonom opčinila je publiku koja je u potpunosti ispunila Veliku salu Doma Omladine.
Počeli su sa "Who Do You Love", nastavili sa "Peace Frog/Blue Sunday" i vešto mešajući brže i sporije kompozicije izazvali buru oduševljenja u publici. Pevač Mike Griffioen je potpuno skinuo boju glasa i Morrisonove scenske pokerete a svojim impresivnim izgledom (momak izgleda bolje od Jima !) oduševio je ženski deo publike. Svi iz grupe su imali svoje zvezdane momente posebno gitarista Barrington Meyer i klavijaturista Norbert Varga kao i bubnjar Buzz Allan.
Grupa se prošetala kroz najblistavije delove muzičke karijere grupe The Doors i oduševila sve prisutne. Dva sata nastupa su brzo prošla pa su bisevi "The End" i " Touch Me" bili burno pozdravljeni. Grupa je otišla sa scene a publika je oduševljeno želela još. No, biće valjda još prilike. Ovo izuzetno veče koje nam je priuštio MH Concerts i njen portparol Jadranka Janković Nešić ostaće upamćeno po nasmejanim licima i pevanjem iz sveg glasa.
Do sledećeg puta!!!
tekst - slobodan vlaketić
foto i video - nebojša mićković
Who do you love
Peace Frog
Blue sunday
Break on through
Unknown soldier
Five to one
You are lost little girl
Ship of fools
Waiting for the sun
Shaman's Blues
Hyacinth house
Strange Days
People are strange
Spanish Caravan
Light my fire
Riders in the storm
LA woman
When the music is over
